Кристално уже

Немилосрдно је верна свом пристизању.Још се није родио Јапанац тачнији од ње.

Стаје у један једини обичан секунд, од људи проглашен за важан, за гранични, да одвоји оно пре и све оно што би дошло после.

Крије се по ноћи, по сноповима светла лампи и недостижних тачака звезда. Њој секу јелке, па их приносе на жртву. Њој у част пију вина и ракије, толико да се понекад приносе на жртву.

Један самозвани обичан трен, раскорак, а између стопа наслага онога што је било и још већих, бисага наде онога што би могло бити. И тад, у тај секунд, опуштено, само опуштено…Морам да похватам све зраке што се одбију од украса и лампиона, од кристала и пене снега и шампањца. Морам, да их сплетем у дебело уже, чији ћу један крај чврсто везати за све оно што је било. А други, други бацити да се закачи на неку од оних бисага преко, преко тог једног, обичног секунда…Не чекајући никог, и ништа, не знајући да ли се други крај закачио за неку наду, на рукама, опрженим од светла полазим преко…Да се тамо опет, као, нађем са собом, и са свима, и са свиме што ће тек бити…И тако, до неког новог, обичног, самозваног кланца у времену.

Срећна Нова година!

Advertisements

2 thoughts on “Кристално уже

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s