Непапир

EU, SAD i Dačić protiv platforme

Tamara Spaić, Nataša Latković | 21. 12. 2012. – 17:35h

Nikolićeva platforma o Kosovu prst u oko EU

Tamara Spaić | 22. 12. 2012. – 22:59h

N.M. Jovanović | 24. 12. 2012. – 21:55h

Nataša Latković | 23. 12. 2012. – 21:01h

I.M. Jasnić | 24. 12. 2012. – 22:03h

Као она дечија игрица „Настави низ…“. Боље не, и мада су нанизане „вести“ само из једних новина, исто је и са другим. Има, ту и тамо, анализа и аналитичара. Повод? Non paper. Не папир,  непапир, по нашки. Као, нема потписа, печата, меморандума, шта ли, па је „то“ нешто, а у ствари ништа. Ако од „то“ испадне нешто, добро је, дајте заслуге вамо, дајте вина хоћу још (Х.Џиновић)…Ако не испадне ништа, кул, од ништа се и не очекује више.

Бесмисао. Сви горњи линкови постају бесмислени, ако је „то“ ништа. И ЕУ и САД и Дачић и Влада па и Ви Шпанци по мало. Мудри Тома измудрио непапир, као то он све Вас „проба“, да види како трзате на непапир. Сад кад Вам донесе папир, а сви се већ испуцали. Све као шумадијски сељак, нема школе (добро, де има нешто, јес мало дискутаблилно, али има, опет,  папир), али здраво народски размишља, смишља, па га само завуче…

Кад је густо, ти извадиш non paper, мада wc paper функционише невезано од конзистенције. Али и то је неки напредак, шумовита Шумадија обилато је давала лишће у те сврхе, па и дрво, зарад декиног одржавања равнотеже код производње густог (Радованово јеванђеље).

Non paper, non government…non sense, nonsese. Нешто „то“, сада очито одбачено и од Академије, и од цркве, још недоступно обичном човеку, сем у фрагментима, нешто или ништа „то“ производи ефекте. На страну што има више верзија, што су садржаји у њима различити, на страну што је прво дато нашим „пријатељима“ странцима, што се коси са Уставом, што и није било виђено за скупштину, а можда и народ. Све то на страну. Брине тврдоглавост, са благим преливима осионости. Како тај медицински феномен тренутне глувоће, кад заседнеш на престо, у исто време одсликава психолошку базу „борца“ за…За шта?

Е сад, нема назад. А те чињенице највише се треба чувати. Вазда је било да и није толико страшно кад згазиш у г…, него то „што га покренеш“, па засмрди, па се разноси на све стране, па га унесеш у кућу, кола, где све не. Теже буде побећи од смрада, ни један paper не помаже више. Само дезодоранс, и то што јефтинији. Па и он само на кратко, на дах, тако рећи. Не знам да ли су испали паметни сви они који су се оградили, али су сигурно испали мудри. Кад се мало расчисти ваздух, ваљало би да се јаве. И да не дуже много, док се ови овде не потуку због paper-а, или неимања папира.

До тад, бауљање се наставља. Или је то пузање. Свакако је понижавање. Толико пристају оне речи Забрањеног пушења: „…к’о Босна без мира, к’о усран без папира…“, да не могу да верујем. А јесам одавле, а само уместо Босна ставиш Србија…

Ништа лично, само Zewam, к’о паче перфектно…

Advertisements

4 thoughts on “Непапир

  1. „Lisce pada…“, je l’ se tako zove ona turska serija? Ne znam protagoniste, ali nekako me asociralo ono lisce, a verovatno bi se uklopile i druge stvari, ako nista, a ono bar to sto je sapunica u pitanju… A mozda igramo i na onu kartu – ne znam sta je sve bilo, ali znam da ih je Srbin na kraju sve zavrnuo… Odlican tekst, samo je povod tuzan…

    1. Могли би сви ови наши цареви пуно корисних ствари да науче и од самог султана Сулејмана, али џаба, кад без учења, „на суво“, досегну до трона, ту помоћи нема…ни њима, а вала ни нама 😦

  2. Sve je izgleda povezano. „Biračko tijelo je podijeljeno. Nema veze s pameću.“. Narod izlazi na glasanje, ne da bi izabrao već da bi glasao i da bi nekome j… majku, za program partije i ne pita jer misli da to nije potrebno da ima, i tako neizborna volja građana drma pozornicom svoj propali mandat.
    Ponekad se i sam zapitam koliko može biti duboka plitkost. Pltak potok je nepremostiva prepreka, a plitak mozak, e to je već pitanje. Posebna kategorija.
    Politiku pratim onoliko koliko je neizbježno, gledam lica političara dok pričaju i objašnjavaju. Čudim se kako izdržim da ne prasnem u smijeh. Pa to je već sve viđeno, da nije tužno bilo bi smiješno. Zar smo do te mjere kažnjeni da nas takvi vode. O Srbijo moja matice, oj Bosno moja tamnice. Šta smo Bogu skrivili da svaki dan besplatno imamo cirkus. Toliki luksuz nemaju ni mnogo bogatije i razvijenije zemlje.
    Ne bih da duljim, amogao bih još mnogo štošta da kažem, ali neće biti naodmet da te pozdravim i čestitam na još jednom sjajnom postu.

    pozdrav 🙂

    1. Кад сам био у Русији, одушевило ме то да постоји државна школа за циркузанте. У Сочију сам видео циркус-зидан, од бетона, нема свих оних кола за реквизите, приколица и камиона, нема шарених аутобуса. У циркус се иде као у биоскоп или позориште…али ипак треба карта, улазница. Једино ми, на целом свету, сваки дан имамо бесплатну циркуску представу, као што рече. Баш смо нашли у чему ћемо бити једини 😦
      поз

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s