Студент није запалио жито

Studenti kao intelektualna elita su mit koji datira iz 18. veka, kada je studiranje bilo dostupno samo eliti, odnosno muškim potomcima bogatih zemljoposednika, robovlasnika i plemstva, koji su se na taj način pripremali da, prema tada važećim standardima, preuzmu ono što im pripada: rukovođenje vojskom, administracijom, politikom, finansijama i uopšte javnim životom. U tom smislu su oni bili elita. Studenti kao intelektualna elita je zamena teza, koju su svesno podupirale kasnije generacije mnogih političkih elita, u čemu im je zdušno pomagao adolescentski egocentrizam u obrnutoj srazmeri sa znanjem, moralom i iskustvom.

преко Odgovor Sofiji Mandić | Peščanik.

Разлика између студената из 18. века, и студената у Србији данас постоји:

  • док су то некада били мушки потомци, данашњица је аванзовала, тако да су студенти и женски потомци
  • некада су потомци долазили из породица богатих земљопоседника, данас више нема богатих земљопоседника, али има богатих, и при томе поседника земље, у ширем смислу значења те речи. Обзиром на количину пара коју једна породица издвоји за школовање једног студента, та породица је у исто време богата (да би платила школовање) али и сиромашна, пошто кад све то (што се зове „школовање“) плати, мало јој остаје за било шта друго
  • некада су се студенти школовањем припремали да „преузму оно што им припада“, данас се студенти школовањем обезбеђују да запале у бели свет са каквом таквом ћагом, која би их, колико толико учинила подесним за тај бели свет. Њихов основни мотив је, значи, преживљавање. То би вероватно била суштинска разлика „некад-сад“ поређења

Термин „интелектуална елита“ вероватно је поприлично исфорсиран, али не због подупирања од стране политичких елита. Издизање, испливавање изнад општег, па зашто не рећи и, просечног интелектуалног миљеа, већ би се могло лакше поднети. Међутим, тотална деструкција образовног система, почев од основне школе, преко гимназија и стручних школа, па све до факултета, оличена првенствено у готово апсолутном одустајању наставника и професора да се баве својим послом, без улажења у разлоге за такво одустајање (потпуно друга тема), уклапа се у глобални миље успостављања потрошачког друштва, додао бих, безмозгана. Треба рећи да, упркос свему, и данас постоје светли примери, оазе, појединачни случајеви и професора и ђака, који се (што би рекла БФ) упркос свему и у инат свима, баве својим послом. Њих свако може препознати лако, на њима су обично етикете „лудак“, „болид“, „није нормалан“ и сл.

Naprotiv, nikad nije bilo studentskih protesta protiv etničkog čišćenja, koncentracionih logora, ksenofobije, homofobije, klerikarizma, fašizma…

Ако нечега никада није било, да ли то аутоматски значи да је немогуће? Да ли је суштина поруке у самој поруци, или је суштина у питању да ли је носилац поруке инструментализован, плаћен, наговорен, заведен…Од те умочености наших битисања у једну, општу, универзалну теорију завере (као у физици, једначину свих једначина) више нисмо у могућности да прихватамо реалност разумом. Већ само интересом. У том погледу, ми (овде, у Србији) као феноменални ђаци превазилазимо своје про-западне учитеље. Наш систем је и дух, и душу подвргао интересу, тако да у нас влада вишезначно слепило (није само правда у питању). Не да нема нових вицева о Муји и Хаси, нема их ни о Томи, Ивици, ни о комшијама.

Nadam se da studenti iz 90-ih koje pominje Sofija Mandić i neće biti previše uvređeni zato što sam se drznuo da im blatim “legendarne” zasluge. Postoje bar dva dobra razloga za to. Prvi, zato što studenti uistinu nikada i nigde nisu bili inicijatori društvenih promena, već samo zgodan instrument da se promene podupru i usmere. Drugi je taj što nemaju ti “četrdesetogodišnjaci” vremena da se bakću sa plebsom kao što sam ja, jer mora se rukovoditi važnim državnim poslovima, ministarstvima, političkim partijama, upravnim odborima, a treba neko i ovaj cvet srpske inteligencije da organizuje da spontano ustane protiv haške nepravde.

Јесам студент деведесетих, али немам зашто да будем увређен. Ни ја ни моје колеге нисмо патили од тога да будемо „иницијатори“, али смо учествовали у узбуркавању, таласању, и на крају крајева, доношењу промена. И нисмо се, тада, много обазирали (око себе) на универзалну реченицу из Црног Грује „Неки ћемо да се вратимо, а неки ћете да погинете“. То је, ваљда та адолесценција, али тешко може да се упари са егоцентризмом, генерално. Ти „четрдесетогодишњаци“, што нису могли, или нису смели (хтели) да запале одавде у неки нормалан свет, и данас су подељени у схватањима разних питања, типа: „Огавно је што су нас мобилисали, ономад“ вс. „Једва сам чекао да ме мобилишу.“ или „Огавно је што су нас бомбардовали“ вс. „Одлично је то, тако нам и треба“, или „Огавно је што ће Косово да буде независно.“ вс. „Ма то је одлично, једва чекам, да се и то једном заврши.“ Иако подељени данас, као што су били подељени и тих, деведесетих, само око неких потпуно других питања, тада су бар имали визију. Исфорсирану, изманипулисану, потакнуту можда, не дај Боже, кинтом из иностранства (ко зна?), али визију. Зато, и ови данашњи студенти, какви год да су (а на крају, опет су наши) док имају било какву, бледу, јадну, мрљаву…трагикомичну, какву год, визију, бољи су од свих оних који су безлични, млохави, климоглави. Ако ништа добро на крају не можемо да им припишемо, испоштујмо бар то што су данас ту. Само њихово присуство, макар и данас, то је трачак наде да ће нас и сутра бити, да се још не затиремо. Ако испаримо, неће нико остати да сумња.

Правда је слепа
Advertisements

5 thoughts on “Студент није запалио жито

  1. Bravo… Za sve rečeno…
    “Зато, и ови данашњи студенти, какви год да су (а на крају, опет су наши) док имају било какву, бледу, јадну, мрљаву…трагикомичну, какву год, визију, бољи су од свих оних који су безлични, млохави, климоглави. “ A za ovo posebno bravo!

  2. „тотална деструкција образовног система, почев од основне школе, преко гимназија и стручних школа, па све до факултета“ – tu je problem, ali ne verujem da će se neko nasikirati…

    1. 🙂 веруј, неће нико 🙂 ех, кад би та секирација била нека „тезга“, нека кинта на сиво, да видиш само колико би професора нахрупило, морали би дрвце да извлаче ко да уђе у секирацију 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s