montenegrin и штапика пелина

Штапика пелина је била крунско-завршни састојак нечега што је својевремено Бранко Ђурић Ђура справљао као јело, пре открића потоњег Џејмија Оливера, а много, много пре Рудолфа Како Лако. Тај, крунско-завршни састојак, претеча је и Кнезовог final touch-а, откривеног у сурвајверу пре неког времена, упадао је у Ђурин лонац, у коме се претходно већ нашао глобус Црне Горе. Никад нисмо сазнали да ли је од величине глобуса остало места за штапику пелина.

Судећи по једном montenegrinu, овај пут правом и доказаном, руковаоц једне друге штапике, и то осведочени Краљ у руковању истом, срећом неће завршити у лонцу:

Novak neće biti počasni građanin Podgorice

преко Novak neće biti počasni građanin Podgorice | Reportaže | Novosti.rs.

Тај (и такав montenegrin), господар лонца и Подгорице, од племена Мугоша, тако је решио. И још је решио да Краљ дарује нешто, мало, па да се почасно грађанство размотри. montenegrinovi саплеменици, свако на свој образ, храбрили су господара лонца:

Predstvanici vladajuće koalicije, koji su podržali Mugošinu odluku, pitali su “šta je Đoković uradio za Podgoricu i da li je napravio neke teniske terene ili nešto slično?”

Да би апсурд био комплетан, треба знати да је једини до сада почасни грађанин Подгорице, ни мање ни више него Месић Стипе. Не знам чиме је он даривао Подгорицу, али сигурно знам да је то што су montenegrini од њега добили (а није никаква штапика) довољно за меру једног доба, доба лонца пуног свиме оним чега се и сам Његош гадио. Одрода, несита, несрама, нечасти, поспрда, па и пувањка бестида. Ђе им на ум паде да би Краљ у тај њи’ов лонац montenegrinski?

А неки тамо мангупи ухитише господара лонца, ономад где изгара и навија за Краља:

PODGORIČKI gradonačelnik je 19. maja u Rimu iz prvih redova žustro navijao za Noleta u meču protiv Rodžera Federera, dobacujući “Ajmo, Nole!”. Ovaj snimak je postavljen na “Jutjubu”, a Mugoša tim povodom kaže:

– Ja sam slobodan čovek i nekada sam u prilici da nešto vidim i direktno. Taj snimak je bilo malo zadiranje u intimu i privatnost.

montenegrin, вјеран својој слободи (као човека?), вјеран праву на своју интиму, да не кажем приватност, нејач пуста да помири себе са собом. Бодри Краља, приватно, пошто је човијек, приватно, жива душа. Неприватно, он је montenegrin (са намјерно малим m), бодриша Стипа, неприватно, жељан џаба терена за ударање лоптице штапиком.

Велика је штета што му (montenegrinu) ја не могу дотурит једну штапику пелина. Па да грко сише, пелин је здрав. Ако савјесно посише читаву штапику, можда се оба његова лика стопе у један. Какав год био, можда и оприја сам себи. Грђи испаст не може, по људскијем мјерилима. Но, виђу, и до пола да је исише, свакако од горчине неће сумањиват мишљу да би Краљ, и то света, морао како постати почасни у Подгорице. Не иде, да се Краљ савија пред фукаром. Не иде.

Бојим се да се пресише. Како је данас, опет, пуштен Харадинај, montenegrin би ваљало да пожури да братству њега понуди за лонац почасти. Бољег донатора (додуше људскијех органа) на овијем просторима тешко виђет, па и да је штапика пелина глисером право из Италије дотерана.

Ништа лично, само се сећам оних дана, кад служих ЈНА у Титограду, ал’ не памтим из ког племена тада беше градоначелник. Који год да је био, сад је већ добрано превазиђен.