Спуштање лопте на земљу

Josipović je ocenio da su Gotovina i Markač ratni heroji, ali ne i jedini.

преко Blic Online | Josipović: S Nikolićem nemam odnose, ali povremeno čitam njegove neobične izjave.

У потрази за тренутком, у ком ћу се сложити са Првим Сусједом, опазих његову оцену, ову горе, у првом реду. Премда ИЈ није кренуо да пописује остале, већ да истиче посебност факта да су наведени бојовници без основа били притворени, мени се допало то што сам изостанак списка Узвишених подвео под његов опрез. Мудро.

Први (од првих) Сусједа, на жалост, не види смисао састајања са Првим од првих Комшија.

„Nakon poruka iz Beograda, naglasio je, a s obzirom na simbolički karakter, susret dva predsednika ne bi imao mnogo smisla, nego „treba spustiti loptu na zemlju“ i susreti se kad se steknu uslovi.“

Нема услова, па нема ни смисла. Да се причека, да лопта сиђе на земљу. Биће да није проблем лопта, већ земља. Она земља, добрано утабана великим збегом, натопљена крвљу невиних, огарављена барутом, преорана минобацачима којима је, унаточ топничких дневника, распоред мета био мањкав гледе коју стотину метара тамо, или овамо. Хоћу рећи, све и да се лопта, којим чудом, магијом, чаролијом, изненада приволи земљи, тешко да ће се по истој ваљано котрљати. О каквим дриблинзима, парадама и каквим све не бравурама, нема ни говора.

Рекох, на почетку, да ћу се сложити са првим сусједом. Да, нису они генерали једини хероји. Наишао сам ја на једнога, зове се Јово:

Исповест Србина: Терали ме бојовници матер да стрељам!

преко Исповест Србина: Терали ме бојовници матер да стрељам! – Jadovno 1941..

Па тако, предлажем Првом од првих Сусједа, док пребраја стечене услове, чита нечитке изјаве Првог од првих Комшија, да стави на листу ратних хероја и овог Јова. Можда уприличи неки сусрет са њим, и коју људску реч размене, открију један другом поимање херојства. Или бар фудбала, по ралу, или висовима у које је лопта залутала.

Да шкоди неће (можда, како коме), ни тактика није компликована, нема дилеме око формације, просто један на један. Па ко први спусти поглед, ко први попусти, нек оном другом покаже. Шта је то људскост.

Ништа лично, само размишљам наглас, о фудбалу, тактици, лопти, помирењу. И условима…

И да, имам осећај да знам ко ће први да попусти…

 

Advertisements

2 thoughts on “Спуштање лопте на земљу

  1. A možda Jovo popije i kaf(v)u s prijedsednikom svih naroda i narodnosti… I pri tom ne popije i fatvu od ovih trećih… Tako je teško biti neutralan ovde… 🙂 Svaka čast, još jedan sjajan tekst koji ja ne znam kako bih komentarisao…

    1. Тешко је бити неутралан. Али и то је, ‘ем ти врага, некак добро 🙂 То допушта сваком човеку, човјеку, човику да тежи томе. Оној другој групи, која има префикс не-, њима допушта (и допуштаће) крљање, у фудбалу, животу…Па тако, поделили смо се опет на два гола :), ови са префиксом не- нису скрљали довољно ових других, са тежњом, иначе би играли викторије, тако ваљда беше оно, на један гол…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s