Повод: http://civilka.wordpress.com/2012/11/19/vukovar-i-razderana-djevojka/

Ако је ишта вредно у Злу, то је прилика за Добро да се покаже. То и такво Добро, то је само клица, са више шанси да буде згажена, преорана и дубоко завраћена у мрачну и влажну земљу, одакле се наивно појавила. То Добро може само да рачуна на еуфорију, галаму, усхићеност, једном речју, заслепљеност Зла, па да буде занемарено, прескочено и непримећено. Али, то је клица која ниче, па и преорано, опет истерује назад, на јаву, на светло…на свет. Парадокс. Добро има особине корова, неприметно је док га нема много, мораш га требити, а не можеш га истребити.
И у Србији и у Хрватској, овх дана сви се баве Злом, свако на свој начин. То бављење само је помогло да се отворе сва бесрамна питања. Количина питања је тако велика, да је то најбоља потврда Злу да је свима важно. Сви би да знају шта је суштина, ко је први почео, где је било више смрти, чије су смрти. Мери се смрт, каналише крв као да је боја за фасаду, ваде се и гланцају униформе, што јавно, што тајно. Све то из пуке и разумљиве потребе малих група малих људи, на обе стране, које су у последњем рату изгубиле – ништа. Оних, што су у рату дали све, њих нема. Од њих су, након толико година, остале само кости, за неке се бар зна где су.
И не значи да све почиње од нас. Сведоче о томе кости Хрвата који су погинули за Југославију, ону СФРЈ. Њихове кости нису мање вредне од костију Хрвата који су погинули за Републику Хрватску. И нико ко данас слави Зло, нема ништа као гаранцију да његово дете сутра опет неће гинути зарад неке друге творевине, само ако таква буде жеља оне мале групе, малих људи.
Кривица? Добро се не бави кривицом, Добро нема тако софистицирани инструмент којим ће нечију кост сврстати у „подобне“, а нечију прескочити, као безвредну, као да потиче од згаженог пса или какве мачке. Они који се баве кривицом, чине то себе ради. Они, који потичу од погинулих, запаљених, прекланих, силованих, они се не баве кривицом. Они је знају, они носе туђу кривицу као своју, звала се она крст или криж. Они могу, још увек, да осећају, за разлику од еуфоричних, залуђених и усхићених.
Ваш је текст, по мени, посвећен њима. Зато је он Добро. Можда само клица, можда материјал за преоравање и затрпавање. Безначајно, он је Добро за обе стране. Он не може променити стварност, нити померити свет, свакако да то и није био циљ. Али јесте протест неразуму, поништењу Зла и бесмисла. Ваш је текст опомена Злу, да га је било, да се памти и да се препознаје. Некад је довољна и опомена. Ако има разума. Тешко је кад разум уступи место малим групама, малих људи.
Ми живимо данас, време у ком се морамо бавити Злом. Само тако може се пробудити разум, свест. Само тако ће потомци погинулих, побијених, протераних, запаљених, силованих, добити прилику да не буду криви за то што су Срби, или Хрвати. Њих није мало, а ту су, свуда око нас. И тихи су, ћуте, обесхрабрени, без својих предака, без својих завичаја. И даље се питају да ли је њихова кривица, и жртва, била у част Добра или Зла. И они знају, тако, без земље, фамилије, комшилука, да се на њих гледа неким другим очима. И знају да њима нема, за овог живота, велике помоћи. Ваш текст, и да га никад не прочитају, велика је ствар за њих. У њихово име Вам захваљујем.

Advertisements

4 thoughts on “Мале групе малих људи

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s