Сви наши Људи…

Потресно је његово сећање на један догађај који се збио 1982: ,,Вече. Седим у бифеу Атељеа 212. Ушао је колега Зоран Радмиловић, гладећи своје густе бркове. Наслонио се на зид, шармантно истурио стомак и почео да га глади задовољно пуштајући звуке подригивања: ,,Ох, ох, ох. Зоро, дај ми једну добру кафу”.

,,Јеси ли се толико најео баклава?”, добацио му је други колега.

,,Јесам, маму вам ј…. националистичку.”

Те вечери сазнајем да је Зоран Радмиловић, у знак протеста, сваког дана и вечери, посећивао поразбијане посластичарнице у Београду чији су власници били Албанци. Није био јешан, али би попио неку бозу или кафу и охрабривао их. Зоран Радмиловић је био Човек.”

преко Блиставо и страшно : Погледи са стране : ПОЛИТИКА.

Сећа се Беким Фехмиу, сећа и пише, као Човек о Човеку.

У том маниру, тешко да би неко неког данас успео да види, и о томе нешто запише. Нема доброг повода. Или је то само изговор?

Ових дана, управник једног позоришта мора да оде. Отерали га глумци. Он бранио да се тезгари, или бар да глумци не траже паре кад не глуме. Они рекли да то позориште није његово, приватно, а да је он све радио да они то тако схвате, и прихвате. Ко зна шта је стварно, ко још верује у разна, замагљујућа објашњења. А на крају приче, врхунац, долази, ко би други ако не Политичар, и то градоначелник, који ће свима да нам објасни, како, ето, њему је жао, управник, сада бивши, је одличан, велики, али је мало претерао. Благо нама, сад нам је све јасно. Само једна ствар недостаје. Онај Човек са почетка…

Ових дана, један народни посланик заскаче једног директора телевизије, при чему се залеће преко плавуша. Директор високомудро ћути, али здружене плавуше отписују народном посланику. Врхунац, ако је досегнут, прави прозвана ћерка народног посланика, па кроз виртуелни свет брани свој, благо плави лик (и дело). Ко зна шта је стварно. Наводно, посланик је љут, директора гања за силне паре од реприза својих серија, које је радио док није био посланик. Плавуше му добро дођу, ваљда је проценио директорово најболније место. Само једно ми није јасно. Где се ту деде онај Човек, са почетка…

Колико јуче, приликом избацивања из стана, неки полицајац ухапсио мајку пред њеним дететом, ваљда јој ставио лисице и увео је у марицу. Стан је жена купила, али изгледа да је неки хоштаплер исти стан продао још некоме. Пробали су да избаце те људе из стана пре месец дана, али су одустали пошто се муж полио бензином и претио да ће да се запали. Овај пут, изгледа да су га затекли неспремним. Осим наравоученија да за зло никад не можеш бити довољно спреман, има и нешто парадоксално у овој причи. Ухапшено је и седам људи који су помагали несрећним људима, да не буду избачени на улицу.

Изгледа да се Човек овде појављује само када се изгуби разум. Можда би било добро да сви изгубимо разум, да Човеку дамо прилику? Неко би заједљиво рекао да смо одавно изгубили разум. Баш супротно, изгубили смо Човека. А тад смо загадили разум. Сада господари неРазум. И неЧовек.

Као и увек, остаје могућност да се сетимо. Као и воља, а можда и храброст, да сећања призовемо, прихватимо. Да, као оних седморо ухапшених из комшилука, или као Зоран, будемо довољно обични, једноставни и људски, довољно спремни да се не пресвлачимо у шљаштећи, шљокичасти неРазум, зарад пуког парадирања, гледано споља, и огавно себичног, ултра самозадовољавајућег личног ћара. Та благородна могућност, на срећу, увек постоји, без обзира да ли смо управници, директори, газде, обични глумци или водитељке, народни посланици. Сви смо, на крају крајева, нечије комшије. Та улога увек укључује разум, зар не?

Ништа лично, само размишљам наглас. А можда звучи комшијски. И разумно. Надасве наивно, зар не.

Advertisements

2 thoughts on “Сви наши Људи…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s