Како уловити крокодила?

Shodno tome, bilo ko protiv koga postoje dokazi da je počinio neko krivično delo, sigurno je da će protiv njega biti pokrenuta istraga

преко Blic Online | Mrkonjić: Voleli biste da mi vidite lisice na rukama, ali to se neće dogoditi.

На питање из наслова, „како уловити крокодила?“, одговор уопште није лако дати. Постоје разне технике, али се све заснивају на природним поставкама, што у случају земље Србије никако не важи:

  • крокодил је дивља животиња,
  • он се ретко јавно приказује, осим када лови,
  • крокодил, када одрасте, по дефиницији нема природних непријатеља,
  • 90% крокодила страда у тзв. раном раздобљу, док су још мали, велики број настрада још у ембрионалној фази.

„Наши“ крокодили нису дивље, већ управо „домаће“ животиње. Приказују се јавно, практично нон-стоп, једино када „лове“ то раде поприлично прикривено, мада изгледа да, за разлику од правих крокодила, домаћи искључиво „лове“ у групи, у друштву сродних врста. Треба приметити да „домаћи“ крокодили имају природне непријатеље, али их се не плаше. Проценат преживљавања „ране“ фазе „домаћих“ крокодила изгледа да је једнак проценту страдања правих крокодила.

Суштина лова правог крокодила је у томе да му се набаци омча преко губице и тако онеспособи његово најубојитије оружје. Осим тога, мора му се прићи с леђа, пошто он и реп уме да употреби у своју заштиту. Пуно тога почива на фактору изненађења. Што је најгоре, сваки неуспешан покушај лова често доводи до тога да ловац настрада, било да га крокодил поједе, било да га осакати.

Како ухитити „домаћег“ крокодила? А да при том ловац не настрада. Некако потпуно логично (ако уопште може и „л“ од логике да важи) било би да се принципи лова поставе на потпуно супротним основама од оних које важе за праве крокодиле. Мора се потпуно искључити фактор изненађења, за почетак. „Домаћег“ крокодила немогуће је изненадити, то је сурова чињеница, он је тако пуно времена, система, режима претурио преко своје главе, у свим тим „водотоцима“ и „барама“ он је пливао, ронио, ма понекад се чини да је изводио и неке елементе из уметничког пливања, тако да сам термин „изненађење“ у његовом случају је једносмеран. Он је био тај који изненађује и о томе зна све-када, како, колико ће да изненади, да тај аспект лова нема никаквог ефекта.

Значи, не треба га препадати. Осим тога, не треба му прилазити с леђа. Не зато што је опасан у баратању са репом, већ зато што су му „леђа“ огромна. Прави крокодил по леђима има рожнати штит, из више слојева. „Домаћи“ крокодил своја леђа заштитио је на много софистициранији начин, али с обзиром на то колико дуго „плива“ и крстари, није му било тешко да свој „штит“ креира од других, сродних крокодила, исте или сличне „сорте“ (овде се не мисли искључиво на „класну“ припадност, вешти крокодили у свој „штит“ уграђују и крокодиле потпуно супротних врста…). Мора му се прићи спреда. Ловац мора да се суочи са „домаћим“ крокодилом лице у лице, само тада крокодилу „штит“ не помаже, остаје иза, као и његов реп, и не служи практично ничему.

Никако му не треба затварати губицу, напротив. „Домаћег“ крокодила убија његова благоглагољивост, пренаглашена речитост, ароганција, бахатост. Све то му треба свесрдно омогућити. Тада је ловцу посао умногоме олакшан, ако ишта у тој причи може бити лако. Ипак, ларма и бука коју „домаћи“ крокодил увек подиже, и у ситуацији лова на њега мора се истрпети, и из те халабуке пажљиво издвојити оно што је вредно. То је сигурно најтежи део задатка, карактерна особина „домаћег“ крокодила је да стално и много лаже, обећава, гарантује. У ситуацији када је „притеран“ у шкрипац, огољен и готово осамљен, ларма ће бити несносна. Зато ловац мора бити наоружан великом количином стрпљења, једино то може га спасити контра-напада. А и са тим треба рачунати.

У лов на домаћег крокодила, ловац иде само ако је врхунски припремљен. Иначе, оно што је једино заједничко и за правог и за „домаћег“ крокодила, то је да слаб ловац у случају неуспелог лова ужасно пролази.

Читајући новине, стекао сам утисак да је сезона лова на „домаће“ крокодиле отпочела (види линк с почетка). Ако ловци ухите макар једног, сезона се може прогласити успешном. Све друго биће, дефинитивно, да је „лов био у мутном“, много мутном. Па да видимо…

Ништа лично, само размишљам наглас.

Advertisements

4 thoughts on “Како уловити крокодила?

  1. Ja ulovila malog (nije mlad, nego mal’ ) „domaćeg“ krokodila zvanog Mister Bin 😀 Stradalo (kolateralno) i jedno Pače 🙂 Mali je, čujem, zbrisao u neku (regionalnu) baru! No, lovićemo se mi još! Bábu R sam zvala da se izvinem za Pače 🙂

    A velikog krokodila bi nahranila (oporim) borov(n)icama, a onda pustila neku pevaljku da peva …Što bi rekli, ništa lično, samo sanjam naglas 🙂

    1. 🙂 Није лако курталисати се „домаћег“ крокодила, па и све баре да човек исуши. Та сорта, осим што се клонира, мултиплицира, еволуира, мења боје и дресове, невероватном брзином и практично ни из чега ствара ауто-баре и слична уточишта. Када Амери буду усвојили модел нашег, „домаћег“ крокодила у њиховој „светој“ борби за „праведан“ свет, биће смак света, невезано од тога шта су рекле Маје, Инке и бабе Ванге 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s