Blic Online | Tadić: Sa Đilasom i Pajtićem na čelu DS će biti dovedena u pitanje

„Spremao sam Đilasa za mesto predsednika“

преко Blic Online | Tadić: Sa Đilasom i Pajtićem na čelu DS će biti dovedena u pitanje.

Овакав став може бити:

а) истина, или

б) лаж

али све једно да ли је а) или б), у светлу општег пред и пост изборног хаоса који прати ДС, овај став је оличење пост-Ђинђићевог периода унутар партије која је потпуно инфицирана вирусом „приватизуј све што што ти живот пружа…“ (мада и изворни стих песме ТЗ „…узми све што ти живот пружа…“ не одудара од основног смисла чињења лидера* ДС). Мандат је чудо, па понесе човека, и некад је то на добру страну, а некад не. Која ће бити страна, зависи од самог „материјала“, самог човека.

(*) множина

Мандат није власништво. Нема обавезе да се секираш за њега после, кад га предаш, кад више не располажеш њим. Нема, ама баш ни моралне обавезе. Та, морална обавеза се испуњава, схвата, ставља изнад свега, само док мандат траје. Ако пропустиш да урадиш важне ствари на време, боље после ни немој да их радиш, обично причињаваш више штете него користи. Буди моралан онда кад то треба, кад је то задатак.

„Владавина“ БТ партијом ДС започела је суштинском ревизијом водиља покојног Зорана Ђинђића. Враћањем у политички живот неких људи, враћене су и неке идеје и принципи. Резултат се види сада.То није ствар „умјетничког дојма“, како би рекла коментаторка клизачких „натјецања“ својевремено, мислим да је Милка Бабовић. То је ствар незрелости да се суштина прихвати, да се разуме основни циљ. То је лична потреба да се ЈА позиционира изнад свега. Его. Мега или гига, али такав его сада иако је све практично готово, и даље има потребу да ламентира, правда, објашњава. Коме то треба? Све би било много „лепше“ и „лакше“ да се завршило онда када је за то било прилике, са изјавом која је избачена у првим минутима сазнања да БТ више није власт, и да „ће се бавити неким другим стварима…“, тако некако.

Истина или лаж, све једно је. Све то је километрима далеко од изворних принципа демократије. Од добробити друштва. Урушавање, или срозавање. Процес маргинализације једне партије незаустављив је, без обзира да ли горе седи неки БТ или ДЂ. Није питање „где плови овај брод“, за брод који тоне. Питање је „када ће да буде тачдаун?“, пошто тек кад додирне дно, кад се заустави, тек тада ће моћи да се прича реално. Овако, све ово је једно велико, бескорисно губљење времена и енергије. Време је сурова категорија, нико не може да приватизује време. А оно има своје право да покаже свој суд, онда кад то реши. Баш као у случају ДС.

То што лидери ДС успешно заваравају себе и своје ближње, то је ипак њихова, „приватна“ ствар. Не може се преварити време. Онај ко буде „ревидовао“ странку и вратио је на основни пут, са основним вредностима, основним људима, основном енергијом, онај ко смогне снаге да се подреди општем циљу, зарад приватног биће суштина ДС, па без обзира да ли се сам за то спремао или га је спремао БТ или било који самозвани демократа.

Ништа лично, само размишљам наглас

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s