„Ja sam o ovom pitanju razgovarao s gradonačelnikom. Složili smo se da problem postoji i rekao mi je da će konsultovati biologe i ekologe.“

преко Blic Online | Razgovarao sam sa Đilasom o vrapcima.

Не могу да дочекам да чујем шта су градоначелнику рекли биолози и еколози. Ако га нису упутили право на орнитологе, проблем око кога су се сложили саветник и градоначелник, отвориће још низ нових питања:

  • Зашто градоначелник нема свог личног орнитолога? Овако је принуђен да, као и сваки обичан грађанин кад шета од шалтера до шалтера, обилази експерте и саветнике, а то није добро за његов ауторитет,
  • Зашто саветник бившег председника прикрива важне информације од градоначелника, као на пример ову: „Млади врапци се хране ларвама инсеката, углавном ларвама штеточина.“ Борци против штеточина, ма колико били мали, су хероји, и Битка за врапце, по сваку цену мора да се започне-саветник пропушта да тражи кампању, спотове, телевизију, новине, једном речју све чиме сваки наш обичан градоначелник располаже,
  • Како је могуће да градска власт није донела пропис по коме се ношење праћки и ракљица кажњава, и то казном од бар 15 дана друштвено корисног рада-ношења намештаја и ствари грађана који се расељавају у нова, хигијенска насеља. Зашто комунална полиција не хапси носиоце праћки и ракљица? Да ли је то могуће? И да ли је то Европски?
  • Или ово: „Одрасли, између осталог, једу семење и зрневље, а понекад лове и лептире.“ Не сме се правити разлика међу „малима“, то што су неки врапци одрасли, никако не значи да им не треба помоћи у хватању лептира. Зашто нема иницијативе да се под хитно укине ПДВ на мреже за хватање лептира? Зашто Београд нема бар једну, малу, породичну мануфактуру која ће, једног дана прерасти у регионалног гиганта овог непроцењивог производа?
  • У великим деловима Европе популације домаћих врабаца опада. У Холандији, врапци се чак сматрају за угожену врсту птица, а од 1980-тих година њихов број је преполовљен. Али, после коса, то је ипак друга најчешћа птица тамо. Тренутно се број процењује на пола до милион парова. Слична је ситуација и у Великој Британији где је 64% укупне популације нестало у последњих 25 година.“ Не сме нас заварати чињеница „да смо већ у Европи“ по питању опадања броја врабаца. То је жалосна ствар, али градоначелник мора да се заузме код Европских институција да нам оне ово не оспоравају. Никако, па није саветник бившег председника макар ко! Где је отворено писмо Бриселу, или бар Европској канцеларији у Београду? Где? Шта се толико чека?
  • Постоји неколико разлога због чега се смањује број ових птица. Један од изненађујућих је и увођење безоловног горива, које при сагоревању ослобађа високо отровна једињења, као што је метил-нитрит.“ И ником ништа? Зашто? Колико возила у возном парку градске власти троши безоловни? Да ли је то пример осталим београђанима? Где је ту друштвено одговорно понашање? Градоначелник мора подржати иницијативу да се сва возила на београдским улицама која троше безоловни обележе жутим таблицама. А службена, па још на безоловни, њима се мора на вратима исписати „Таманим врапце, нећу још дуго…“. И овде комунални инспектори морају добити овлашћење и контролисати ове возаче, да ли поред прве помоћи, маказица, фластера и прслука, носе у колима и мрежу за хватање лептира…
  • У САД и Канади домаћи врабац је једна од три врста птица које нису законом заштићене.“ Недопустиво је да се не искористи чињеница да имамо свог човека, тамо у Њујорку, председава у УН. Градоначелник треба одмах да му упути отворено писмо у вези чињенице да САД и Канада игноришу проблем, тако врсно уочен од стране саветника бившег председника. Имаћемо подршку Европе, то је очигледно, и такво писмо може само допринети положају, не само Србије, већ целокупног дела напредног човечанства које се суочава са овом, благо речено, катаклизмичком појавом.
  • Пет до шест прашњавих јаја, ишараних црно-сивим пегама на крем белој подлози су типичан опис јаја која легу врапци. Варирају у величини и облику, као и у шарама.“ Срамота је да данас у Београду не постоји ни један пункт за прикупљање јаја ових малих хероја. Стварно срамота. Мислим да ће градоначелник, када сазна за ову чињеницу, променити боју. Барем у црвену…

Да није тужно, било би смешно. Не могу се отети утиску да је ова прича, прича о врапцима, ипак једна права прича за децу. А „децу“ никако не ваља подцењивати, то је (каква случајност) и врапцима јасно…и жутим тета лијама, и свима…ваљда. Било би добро да је тако.

Ако су се могли сложити, онда су се добро разумели…Добро-за нас остале…

Ништа лично, само размишљам наглас…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s