Утисак недеље

Срели се „јуче“ и „сутра“. Донели код „данас“ веш на прање. Свађају се око тога, ко ће ПРВИ да пере.

„Јуче“. Све зна како треба, и где се сипа прашак, и који програм, све. Али не зна што му тако дуго веш стајао неопран. Убуђан. Па би и то био разлог да ПРВИ окрене бубањ. Сећа се он, прао је веш, некада…

„Сутра“. Каже, зна боље. Познаје нове технологије, софистициране, сензитизиране. Виртуално виртуозне, гледе веша. Или прљавштине, све једно-исто је.

„Данас“ слуша, гледа. Осећа смрад, без да га неком приписује. Смрад је смрад. Види „данас“ колико оно само није битно. Колико је „јуче“ било лоше, колико ће „сутра“ бити лоше. „Данас“ би да ћути, као да се тишином веш може најбоље опрати. А не може. И не треба…

Чека „данас“ да му увале прљав веш и „јуче“ и „сутра“. Па да пере. На руке, на зној, на празан стомак. На снагу, ко зна одакле, и ко зна из чега. Кажу да се срам(ота) само тако може опрати. А то не знају ни „јуче“ ни „сутра“, не тиче их се. Не треба им.

(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=08&nav_category=11&nav_id=624930)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s