Све боје владе

Чудно је колико постоји сличности између фаме око формирања владе Србије с једне стране, и хоћу-нећу око организовања геј параде у Београду неколико година уназад.

Групе

Групација која се упиње да формира владу, а чине је лидери партија ДС, СПС, УРС и још по који приде, је по својој бројности у односу на број грађана нашег друштва, дефинитивно маргинална. Као и геј популација. Опет, и једну и другу групацију карактерише једна прилично непобитна особина-ту, унутар групе, може „свако са сваким“. Што читаву причу чини чуднијом, изгледа да је степен промискуитетности (унутар саме групе) нижи код геј него код политичара?

Скретање пажње

Количина пажње коју обе групе на себе привлаче потуно је непримерена бројности ових популација. Основни циљ и једних и других-скретање пажње на себе- дефинитивно указује да ту нешто није баш у реду. Не знам шта би рекли теоретичари или можда сексолози, али мени све то личи (и једна и друга „дружина“) на једну озбиљну недораслост (или неодраслост), као „замрзнуту“ инфантилност у неком, давном тренутку. И непристајање да се порасте, сазри. Та позиција „детета“, за које увек мора да постоји неко ко га мази, пази, тетоше, или једноставно пиљи у њега, као да је центар света и свега, изгледа да много „прија“…

Плодност

Биолошки, код геј групације плодности нема. Код групације „што се труди око владе“ још је рано говорити о томе, али вероватно није тешко очекивати-бесплодност. Ако међу њима важи оно да може „свако са сваким“, јасно је да ту не постоје принципи, одређења, визије и нека конкретна стремљења, осим само голог (само)задовољења, тако рећи „личног интереса“.

Позадина

Није спорно да геј популација има јак лоби. Ликови (фрикови) из сенке, суптилним деловањем на важне „тачке“ моћи и утицаја у једном друштву, планирано и стратешки врло јасно постижу постављене циљеве. А како то све изгледа у вези политичке елите? Суштински врло слично, осим што су њихови „лобисти“ тзв. тајкуни, „контроверзни“ бизнисмени или новокомпоновани богатуни у великом проценту „с оне стране“ закона.

И шта сад?

Док се цео свет спрема за 27 јуни, дан „поноса“, све боје дуге, стрејт мушки свет се ипак бави европским првенством у фудбалу. Тај шампионат, вероватно јако омражен од наших партократа, покупио је сву неопходну пажњу са њихових „односа“ и „одношаја“, па их је још једном маргинализовао. Хвала фудбалу.

Има једна, хипотетичка, парада коју треба организовати у Београду. Парада партократа. Бојим се да нема тих снага реда које би успеле да их „обезбеде“ (можда би чак и снаге реда „помогле“ онима који би атаковали на парадере, не знам). Само знам да бих викао за парадерима: „Уа педери!“, а узвик је, у том контексту, више фигуративан, и вероватно на жао правих хомосексуалаца, али и као такав, зна се, балкански је, искрен и сиров. Више из срца, него из мозга.

Ништа лично, само размишљам наглас.

Advertisements

One thought on “Све боје владе

  1. Super poredjenje. Jedino što će svako, bar u šali reći „gej je okej“.. Kako god se ovi drugi (tj isti) (u)družili, ni u šali neće biti „okej“.. niti će nam biti do šale!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s