Siniša Mihajlović ili četničko čišćenje srpskog fudbala

Ова фотографија, на којој млади Љајић изражава поштовање државним симболима (број 10 на шорцу) из доба кад је наступао за млађе државне селекције отвара читав сет нових питања у вези теме о (не)певању химне чланова државних селекција на међународним такмичењима, а да већ покренута питања немају неки разуман одговор.

У најкраћим цртама, Љајић је удаљен из репрезентације пошто пре утакмице између Србије и Шпаније, приликом интонирања химни није певао. Селектор га после меча удаљава из тима, пошто се играч није придржавао потписаног уговора о понашању репрезентативаца, где је између осталог предвиђено и да репрезентативац мора да певањем химне изражава своју приврженост тиму. Потом Љајић каже да није певао јер „не може против себе“, тако некако.  Затим се Љајићев отац јавно оглашава, извињава свима које је гест његовог сина повредио, али млади Љајић не зна речи химне.

Кулминација потпуног замешатељства је емисија на РТС-у Око, под називом Мрмљање химне, где 5 јавних личности, од којих узгред буди речено, ни једна нема неке везе са спортом, осим спортског коментатора Александра Стојановића, треби све и свашта, од подобности селектора фудбалске репрезентације до „квалитета“ државних обележја, не обазирући се ни у једном тренутку на суштину-медијски линч, злоупотребу једног младог човека, и то такав да га рођени отац јавно узима  у заштиту и тражи разумевање за њега, извињавајући се „повређенима“.

Медији су на тацни добили „храну“-и сада се баве чистим сензационализмом, и осталим измима. Нико се ни не труди да покаже шта је то Љајић потписао, да ли то има смисла или не, да ли се то коси са његовим правима као грађанина, слободног човека, и на крају спортисте. Челници фудбалске организације објашњавају да је уговор који репрезентативци потписују тајна? Ко то не треба да зна шта су се обавезали ови млади људи, изабрани као најбољи у свом спорту? И зашто би такав „папир“ био далеко од очију јавности? Ко треба да се заштити том тајношћу?

Како схватити Љајићев гест са приложене фотографије? Није било проблема, док је био млађи да нескривено изражава поштовање државним симболима и држави. Шта се десило у међувремену? Да ли је од њега тражено то исто док је имао 12-15 година? Можда? Како би се објаснило, рецимо „био је млад, не зна, не разуме он то“ или „видео је да и остали држе десну шаку преко срца уз Боже правде, па и он, да се не разликује“.

Нико да се запита, или да пита Љајића да ли је њему неко претио да ће имати проблема, ако га виде да пева химну државе Србије. Није то исто кад дечак од 14 година то ради пред друговима и можда пар гледалаца, али сада то види цео свет. Ако је он под притиском, таквим да га отац узима у заштиту (невешто, додуше, али то указује да је то гест из панике, велике потребе и страха за рођено дете), што се држава не заузме и заштити га. Или бар испита да ли је ова сумња оправдана.

Преплављује национализам, погрдни коментари, углавном са српске стране. Да ли је смисао Српске државе да малолетни муслиман, или мађар, или било који припадник националне мањине пева химну која завршава са „…Боже спаси, Боже брани, моли ти се српски род!“ Нама није право што се врши стална, понекад брутална а понекад перфидна, асимилација Срба у најближем окружењу (Хрватска, Црна Гора, Мађарска, Македонија…) при чему, на овом примеру показујемо да „нисмо бољи“ и нисмо претерано пажљиви, кад су грађани наше државе који нису Срби, у питању.

Не браним никога, ни селектора ни Љајића. Као бивши спортиста, добро знам шта значи државни тим, дисциплина, правила игре и понашања. И све сам више уверен да ово шт се дешава у вези Љајића нема ама баш никакве везе са спортом и спортским циљевима и врхунским достигнућима. Ово је скретање пажње, лечење комплекса, можда потреба да се „поправе грешке из младости“ (селектор), да се, онако узгред, постави „резервни циљ“ који би био добар, ако главни циљ пропадне.

Ко није живео у тиму, и не зна да сам тим „избаци“ оно што не ваља, без обзира да ли је селекција позитивна или негативна. Не мора то да ради селектор.

Мени је ова фотографија, с почетка поста,  довољна да мислим да сам разумео целу причу. Мислим да је потребна помоћ младом човеку, и чини ми се да он не може слободно да каже све. Зато његов отац проговара.

Исто тако, селектор фудбалске репрезентације треба да „тестира“ своје  захтеве, али то треба да ради јавно. Ово је ипак 21. век, Србија је држава грађана, друштво људи са правима и обавезама које су прописане Уставом и законима. Нека се селектор бави својим послом, који се тиче спорта и резултата, ко хоће да пева, певаће, ко неће, не мора. Ипак је застава Србије на највишем јарболу, и свира се химна, тамо негде, у туђини, кад се освоји врх. Љајића је васпитао отац, селектор му није отац. Свако нека ради свој посао. Ако је том послу дорастао. Па и ако није, може да научи, али то не треба преко туђих леђа.

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Siniša Mihajlović ili četničko čišćenje srpskog fudbala

  1. Dobar tekst. Potpuno si u pravu da je priča otišla van sportskog terena, ali ja, na primer, mislim da ovo nema veze sa sportom. Uopšte, članovi ugovora koji nemaju veze sa sportskim angažmanom i fudbalerskom disciplinom su čisto iživljavanje selektora. To što je taj ugovor tajna je posebna priča. On se, naravno, može dobiti preko poverenika za dostupnost informacija, mada verujem da Mihajlović i FSS imaju dovoljno pokrića da se i o to ogluše. Zato takve tačke ugovora i postoje. Na taj način se postaje nedodirljiv. Nacionalizam i patriJotizam, a to je Mihajlović, tome i služe.
    Uostalom, za pola godine ili godinu, kada u javnost procuri šta je sve Mihajlović tolerisao fudbalerima na pripremama i putovanjima, postaće jasno i da je insistiranje na himni imalo sasvim ličnu pozadinu.
    Ja, takođe, mislim da sam razumela priču oko fotografije. Jedan od najsnažnijih motiva tinejdžera je pripadnost grupi i konformizam. Ispoljavanje individualnosti se čuva za eventualno ekscentrično oblačenje, specifičan muzički ukus…u drugim stvarima, tinejdžeri pre svega teže da budu deo grupe. U nekim malo ozbiljnijim godinama, fokus se pomera.
    Formalno, Ljajić je prekršio ugovor i odstranjen je iz reprezentacije i na to ne može čovek preterano da se osvrće. Kakve će to dalje posledice imati, o tome je trebalo da misli FSS na vreme. Kada su dali zeleno svetlo veoma lošem čoveku, ekstremnom nacionalisti, nekome ko čitavog života ne može da se zadovolji time što je odličan fudbaler nego juri za novinskim naslovima ponašajući se kao roker na kokainu. To što je odličan fudbaler ne može da ga učini dobrim selektorom, jer je loš ljudski materijal.

  2. Мислим да се у пуно ствари разумемо. Не бих да судим никоме, ни играчу ни селектору, само сам покушао да разумем младог Љајића, и мислим да је то тежиште овог проблема. Некако, учинило ми се да њега нико ништа конкретно ни не пита, а он је тај који може (ако се не плаши и ако није под неким великим притиском) све да каже и да објасни.
    ФСС је одавно „однародована“ институција, кућа за разна „покрића“ и „покривања“, о томе нека воде рачуна они који су за то плаћени-полиција и судови. Инсајдер је „начео“ причу о махинацијама у фудбалу, почели су да прете Бранкици Станковић, и? Врло брзо се све „слегло“, пре него што је нешто конкретно изашло на видело. А свима је јасно да је то још једно „одељење“ мафије, а све више је јасно и чије…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s