Резервни план Беее

Популарно се још зове и план Б. Много бољи је овај алтернативни назив, то „Б“ лако асоцира на, рецимо Борис, Боки (није 13), Бота.

Кажу да се Чанак својевремено, на неком фенси салашу (а можда и у некој кафани, неважно) посипао пепелом из тацне за кафу, када је покушавао да се опере пред неком миљеницом. Ко није видео, може да прочита како то исто ради бивши председник, а будући премијер (у улози Чанка је Тадић, у улози девојке грађани Србије, бар онај део што и даље мисли својом главом):

Na pitanje šta ga je navelo da promeni mišljenje, pošto je u izbornoj noći rekao da neće biti premijer, Tadić je rekao da je poslednjih dana od saradnika u stranci i građana čuo uveravanja da ne treba odustati od ciljeva za koje se bori DS, a to je pravednije društvo, i da je nakon toga odlučio da preuzme tu dužnost.
– Poslednjih sedam dana sam i od građana pa i mnogih iz DS i koalicionih stranaka dobijao argumentaciju da smo na izborima pa i svih ovih godina poručivali da nikada nećemo odustati – rekao je Tadić i dodao da je u izbornoj noći 20. maja rekao ono što je u tom trenutku osećao i mislio i da nije imao „rezervni plan“.

(Blic online|DS odlučio: Tadić kandidat za premijera)

Како сам чуо, Чанак није прошао код девојке, зли језици кажу да је добио и шољицу вреле кафе у крило. Наравоученије-мораш добро да се измакнеш кад се посипаш пепелом.

Два фаула постоје у овој изјави:

  1. „Ми“ – то сам, у ствари ја. Пошто смо добијали аргументацију да смо поручивали да нећемо одустати-сад ћу ЈА да преузмем ту дужност (која је тешка, опасна, ужасно компликована…). Сада треба још да схватимо да нису грађани жртве незрелих и превртљивих, користољубивих полкуна (политичар-тајкуна), већ управо Борис Тадић.
  2. Много болесног има у тој формули „резервни план“. Шта је, у ствари план? Очување лика и дела? Продужетак политичког живота човека-губитника, нема томе ни десетак дана. Шта се суштински променило од 20.маја да би се променило и лично мишљење и припадајућа осећања?

Две велике ствари могу се научити, за тако мало времена:

  1. Мења се градација самољубивости. Некад врхунско самољубље представљано је као нарцисоидност, од скора то је борисоидност. Нарцисоидност постаје блажи облик, у присуству борисоидности, чак и друштвено разумљиво.
  2. Утицај „сарадника“ у странци – маџикурама, бато. Ако мислиш да ниси, нећеш, не можеш (несесер, недерланд…) прикључиш се само 6-7 дана на утицај „сарадника“, и постајеш други човек. Сваки грађанин Србије под хитно да нађе странку, рецимо кад бира обавезног лекара да му се понуди да изабере и странку. Дејство „сарадника“ човека из лошег стања за кратко преводи супер стање, толико кратко да му после неће ни требати лекар код кога има заказано тек за месец или два. Ако неки мисле да то није у реду, да бира на истом папиру и лекара и странку, греши, већ на једном папиру плаћа и струју и телевизију. То упаривање различитих ствари већ је одавно измишљено.

Резервни, план Б, дефинитивно води Демократску странку у „густу шуму“. Видари „сарадници“ су активирали резервни план да би обезбедили своје империје. Хоће ли успети у томе? Или ће се „раздвојити“ у густишу?

ДС је све даље и даље од визије, идеја и принципа-од Зорана Ђинђића остала је само бледа слика. Ако је и држе на седницама главних одбора, боље да је окрену, да их он не гледа. Довољно је што је нама зло.

Ништа лично, само размишљам наглас.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s