Blic Online | Krediti neće pojeftiniti

Kamatne stope sadrže nekoliko komponenata: trošak pribavljanja sredstava putem pozajmica i prikupljanja depozita, troškove obavezne rezerve, trošak kreditnog rizika koji zavisi od ocene kvaliteta samog klijenta i sredstava ponuđenih obezbeđenja, kao i operativni trošak obrade i servisiranja kredita.

преко Blic Online | Krediti neće pojeftiniti.

Дефинитивно, српско финансијско тржиште (и банкарски систем) улази у ћорсокак, сличан оном у који је цео озбиљан свет упао приликом првог удара кризе пре пар година. Како другачије схватити констатацију да кредити у Србији неће појефтинити, упркос паду тражње за кредитима, као и смањењу стопе обавезне резерве?

Једноставно, српски банкарски систем има бесконачан апетит. Довољно је погледати „компоненте“, трошковник из уводног дела. Практично, све су те ставке проистекле из самог концепта срског банкарског система. То је листа „услуга“ које де факто и не постоје. Трошак кредитног ризика? Или оцена квалитета самог клијента? Ко није аплицирао за неки стамбени кредит у Србији, још може и да помисли да се ту банке нешто нарочито „напрежу“. Сам клијент прикупља практично све податке, о свом трошку, па и сама средства обезбеђења (стављање неке непокретне имовине под хипотеку) која често вреде више од самог кредита, су обавеза клијента. Обичан смртник обезбеди све документе, таксе, овере, изјаве, учешћа…банкарски службеник „нахрани“ неки софтвер, каже клијенту колико може да добије и на који рок и то је то. Не треба мистификовати, да не кажем замајавати обичног човека. Постоје службе за процену ризика, неки невидљиви људи иза паравана, који шњурају по вашој документацији, као нешто проверавају, а не ретко чак ни телефоном не провере на пример фирму из које донесете податке о плати. Важно је само да прође неких 15-20 дана, зависно од банке, да клијент (обичан грађанин) стекне утисак да ту банка нешто страшно важно и компликовано ради… Оперативно трошак обраде? Сервисирање? Дајте, коме и чему ово треба да служи? Специјални и компликовани изрази од којих непросвећен и слабо писмен свет треба да се уплаши, и увери како бирократско типкање по рачунару и попуњавање бланко образаца банкарског службеника једном, у трајању 2-3 сата, кад сте све сами претходно донели „на ноге“ том службенику, а сад он прави тај „оперативни трошак обраде“ уносећи гомилу тих података (често, на пример, матични број изговарате 4-5 пута, или број личне карте итд.). Или сервисирање? То је оно кад Вам једном у три месеца доставе папир о томе колико сте платили и колико дугујете, или трошкови телефона ако касните, а они вас уредно зову сваки дан и опомињу да касните.

Да не буде неке забуне, овај текст није уперен против 90% људи који раде у српским банкама. То су људи, као и сви други, који неретко уцењени радним местом, раде и по 10-12 сати дневно (без надокнаде), не ретко суботом и недељом завршавају оно што не успевају преко недеље, људи који плаћају данак већ споменутом бесконачном апетиту система, чији су они конститутивни део. Њихове привилегије (не занемарљиве) су у томе да могу подићи дугорочне кредите, код своје сопствене банке, без камате или са занемарљивих 0,5-1,0% при чему, ако напусте банку, губе све те привилегије.

Дефинитивно, не треба имати сумње да све банке у Србији данас само учвршћују економију тзв. „буразерског“ типа, оно што функционише по принципу „дођеш ми-дођем ти“. У некадашњој Југославији, постојао је термин „договорна економија“. Он сада добија своју реинкарнацију, само пошто нема елемената економије (нема тржишта, робе, производње, потрошача, произвођача…) сада се реинкарнира у банкарском систему. Довољно је погледати број банака, и упоредити колико банака долази на једног становника Аустрије или Италије, неважно, у односу на исто то само у Србији. Близу смо дану кад ће сваки становник Србије осим обавезе да има свог личног лекара, морати да се определи и за свог личног банкара.

Неко би помислио да су се банке „заиграле“, претерале, хоће да постану саме себи смисао. На први поглед вероватно је све то истина, али пажљивијим посматрањем и можда неком храбром акцијом (стварно) независног новинарства (ако то уопште и постоји) типа Инсајдер, почев од Народне Банке, преко разних агенција-ћерки саме Народне Банке али и одговарајућих министарстава (рецимо Агенције за осигурање стамбених кредита, шта год та творевина била) и на крају оних невидљивих 10% до пуних 100% по банкама Србије, нека стварна слика и изађе на видело (а можда и пратећи ефекти читаве акције, у виду везе политике, тајкуна, финансијера, спонзора…).

Ништа лично, само размишљам наглас…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s