Бајке


Некада давно, нема томе ни пет година, живео сам у једном граду, чије су улице били људи. Добри и велики људи. Волели су речи, приче, песме, бајке:

  1. Бајка о Принципу
  2. Бајка о шуми
  3. Бајка о вилама
  4. Бајка о ветру

Увек када нестане нешто, а камоли када нестане цео један град, остају успомене. Само од њих неко ће, некада, опет направити неки нови град, чије ће улице бити људи, који ће волети неке нове речи, приче, песме, бајке. Тако успомене управљају светом и настављају све незавршене приче. И тако, ни једна прича никад није завршена. Она је у некој улици, у неком човеку, који ће већ знати како да је настави…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s